Милица Мршовић Зидно сликарство цркве Светог Ђорђа у Подгорици

Бочни олтарски простори, смештени испод прислоњених подужних лукова, добили су фреско декорацију која одговара скученом простору. У ђаконикону, на потрбушју лукова су попрсја два света архијереја, св. Климента на источној страни и св. Игњатија Богоносца на западној. У зони испод представљена је Визија св. Петра Александријског, подељена на два дела, Христос на часној трпези заузима источни зид, док је св. Петар Александријски смештен на наспрамни зид. На јужном зиду, испод прозора, насликано је попрсје св. Амплија епископа. Преостале зидне површине у простору ђаконикона су украшене орнаментом са флоралним мотивима.

У потрбушју лукова у проскомидији представљени су, такође, архијереји у попрсју, на источној страни св. Онисим епископ, а на западној св. Филимон епископ. У нижој зони смештени су св. Пантелејмон на западној и неидентификовани епископ на источној страни, испод кога је у ниши представа Мртвог Христа у гробу. У највишој зони северног зида проскомидије смештена је још једна сцена из циклуса Великих празника, Крштење Христово. Испод Крштења Христовог, приказани су архиђакони, св. Роман у средини, источно од њега св. Стефан Првомученик, док је ђакон приказан западно од њега неидентификован.

Највише поткуполне зоне зидова сликари су прекрили сценама које илуструју најважније личности и догађаје из хришћанске историје. У теменима потрбушја поткуполних лукова насликани су ликови Христа. Најбоље је сачуван Анђео Великог савета⁶² на луку уз северни зид, као и Емануило на луку уз западни зид. Од медаљона на јужној страни остао је само мали, небитни део. Са сваке стране Христовог лика смештена је по једна стојећа фигура светитеља. У потрбушју јужног лука приказани су Праведни Исак на источној и Праведни Аврам на западној страни, наспрам њих у потрбушју северног лука су Прекрасни Јосиф на источној и Пророк Авдије на западној страни.⁶³ На истом месту, уз западни зид храма, бочно од Христа Емануила, смештени су св. Ана са јужне и св. Јоаким са северне стране.

Циклус Великих празника у наосу је добио најистакнутије место, у највишим зонама зидова, испод поткуполних лукова. Почиње сценом Благовести на источном делу јужног зида, на коју се надовезује Сретење у западном делу истог зида (раздваја их прозор). Исте површине северног зида заузимају Распеће Христово⁶⁴ (западни део) и Васкрсење Христово (источни део). Од фресака на западном зиду ништа није преостало.⁶⁵

Нижу зону зидова наоса заузеле су сцене из циклуса Страдања Христових. Шест сачуваних композиција изложено је у кружном току, ређајући се према излагању ових догађаја у јеванђељима. На источном делу јужног зида почиње циклус сценом Тајне вечере, затим недостаје део са наредном сценом (највероватније Прање ногу), следе Издајство Јудино и Христ пред Аном и Кајафом подељено на две епизоде: Хапшење Христа и Првосвештеници Ана и Кајафа (ова епизода је смештена на источну страну југозападног пиластра). Циклус се наставља причом о Петровом одрицању и покајању која се састоји од неколико момената: на источној страни северозападног пиластра је издвојено Прво покајање, затим на северном зиду следе нарене две епизоде Петровог покајања и коначно, одрицање. У продужетку, у источном делу северног зида је приказано суђење Христу пред Пилатом представљено кроз две епизоде: Христа воде Пилату и Пилат пере руке.⁶⁶

Циклус св. Ђорђа, патрона подгоричког храма, смештен је у трећу зону зидова наоса цркве, одмах испод сцена из циклуса Страдања Христових. Он се не може сагледати у целини зато што је источни део јужног зида, где почиње циклус, остао без фресака. На том зиду је сачувана једино сцена Батињања св. Ђорђа волујским жилама. Излагање приче о страдањима и чудима овог светитеља продужено је на северном зиду где су од запада ка истоку поређане сцене Мучење св. Ђорђа на точку, Св. Ђорђе васкрсава Гликеријевог вола и Мучење св. Ђорђа у кречани.⁶⁷

Појединачне фигуре, осим у потрбушјима лукова, смештене су и на зидовима у средишњим зонама јужног и западног зида. У југозападном углу наоса смештено је неколико фигура. Попрсје неидентификоване светитељке налази се у зони резервисаној за циклус св. Ђорђа, западно од сцене Батињање св. Ђорђа волујским жилама. До ње, на источној страни југозападног пиластра су две светитељке, св. Недеља и св. Петка. У корену лука уз западни зид, са јужне стране налази се попрсје неидентификованог светитеља. Испод њега, на северној страни југозападног пиластра представљен је један светитељ столпник, такође неидентификован. Наспрам њега, на јужној страни северозападног пиластра, сачуван је један фрагмент на основу кога се види да је ту била смештена једна светитељска фигура, која држи књигу у савијеној руци.

Живопис у нижим зонама је сачуван само у неколико фрагмената на јужном зиду. Из преосталог фреско слоја се види да је изнад пода био појас сликаног сокла са флоралном орнаментиком. Два оскудна фрагмента изнад тог сокла указују на то да су у најнижој зони биле смештене стојеће фигуре светитеља већих димензија.

¹ Р. Драгићевић, Неколико старих печата, Старине Црне Горе I, Цетиње 1963.

² Ф. Радичевић, Печат цркве подгоричке, Просвјета за 1889. годину, 360.

³ H. Hecquard, Нistoire et description de la Haute Albanie ou Guegarie, Paris (s.a.), 73-74.

⁴ И. С. Јастребов, Податци за историју српске цркве, Београд 1879, 172-173.

⁵ Н. Миљанић, Диоклеа - Подгорица - Миркова Варош, Листак гласа Црногораца, бр. 43, 1886, 1-5.

⁶ П. А. Ровински, Црна Гора у прошлости и садашњости IV, Цетиње 1994, 462-463.

⁷ Н. К. Станић, Споменица сјене подгоричких Срба, књ. 2, Цетиње 1912, 33.

⁸ С. Станојевић, Народна енциклопедија српско ‒ хрватско ‒ словеначка, 3 (Н-Р), Загреб 1928, 417.

⁹ G. Millet, L'ancien art Serbe. Les Eglises, Paris 1919, 59; Исти, L'art Byzantin chez les Slaves, Paris 1930, 166-168.

¹⁰ А. Дероко, Црква св. Ђорђа у Подгорици, Народна старина књ. XI, Загреб 1932, 208-211.

¹¹ В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 111-112.

¹² Ј. Нешковић, Црква св. Ђорђа у Титиограду. Резултати истраживања, Старине Црне Горе III-IV, Цетиње 1965-66, 113-123.

¹³ Конзерваторско рестаураторски радови су вршени током 1966. године, види технички опис у Раду Завода за заштиту споменика културе Црне Горе, у: Старине Црне Горе III-IV, Цетиње 1965-66.

¹⁴ А. Сковран, Фреске цркве св. Ђорђа под Горицом у Титограду, Старине Црне Горе III-IV, Цетиње 1965-66, 125-134.

¹⁵ Енциклопедија ликовних умјетности, 1, Загреб 1966.

¹⁶ Историја Црне Горе, књ. 1, Титоград 1967, 320, 435.

¹⁷ О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1863 године, Београд 1984, 101.

¹⁸ Б. Шекуларац, Св. Ђорђе испод Горице, Титоград, Српска православна црквена општина, 1985.

¹⁹ Б. Шекуларац, Црква Св. Ђорђа у Подгорици, Сто двадесет година од ослобођења Подгорице, Подгорица: Историјски институт Црне Горе 2000, 259-275.

²⁰ В. Ј. Ђурић, Г. Бабић-Ђорђевић, Српска уметност у средњем веку, I, Београд  1997, 15 -16.

²¹ Ч. Марковић и Р. Вујићић, Споменици културе Црне Горе, Цетиње 1998.

²² B. Popović, The Cycle of Saint George in the Territory of Peć Patriarchate, ЗЛУ МС 34/35 (2003), 95-110.

²³ С. Петковић, Културна баштина Црне Горе, Нови Сад 2004, 133 -134.

²⁴ Р. Вујичић, Средњовековна архитектура и сликарство Црне Горе, Подгорица 2007, 58-59.

²⁵ З. Гаговић, Д. Влаховић, Преглед зидног сликарства у Црној Гори, Гласник Народног музеја Црне Горе, бр. 4 (нова серија), Цетиње 2008, 33, 59.

²⁶ види Ђ. Радоичић, Немања и његови синови Стефан и Сава, творци српске феудалне државе, Летопис Матице српске, август 1962, 208.

²⁷ ова предања је забележио М. Шобајић, Старине у Зети, Београд 1892, 59-63.

²⁸ Ђ. Радоичић, О натпису Ивана Црнојевића и поводом њега о књижевним утицајима Запада и Истока у Дукљи, Летопис Матице српске, јун 1962, 566.

²⁹ Ђ. Радоичић, Немања и његови синови, 210.

³⁰ Б. Шекуларац, Црква Св. Ђорђа у Подгорици, 261.

³¹ опис ових минеја даје Б. Шекуларац, Свети Ђорђе испод Горице, 18-19; исто Б. Шекуларац, Црква Св. Ђорђа у Подгорици, 269.

³² H. Hecquard, Нав. дело, 73-74.

³³ И. С. Јастребов, Нав. дело, 172-173. О овоме рушењу детељније пише стари подгоричанин Нешо К. Станић, Нав. дело, 33.

³⁴ Н. Миљанић, Нав. дело, 1-5.

³⁵ А. Лаиновић, Историјски записи, књ. XII, 204.

³⁶ Ч. Марковић и Р. Вујићић, Нав. дело, 331.

³⁷ Списак ових књига и опис два празнична минеја даје Б. Шекуларац, Свети Ђорђе испод Горице, 14-19.

³⁸ Овај лук је данас приклесан и изједначен са висином свода источног травеја.

³⁹ Ово кубе је 1931. године срушено и земењено новом, високом лажном куполом. Током конзерваторско-рестаураторских радова 60-их година XX она је порушена и сазидано је кубе које понавља изглед првобитног. Детаљније о овоме види Ј. Нешковић, Нав. дело, 114.

⁴⁰ А. Дероко, Нав. дело, 211.

⁴¹ Ј. Нешковић, Нав. дело, 115.

⁴² А. Дероко, Нав. дело, 211.

⁴³ Код једнобродних, куполних предроманичких црква кров је једниствен, на истој висини, а кубе директно излази из тог крова. Према А. Дероку, решење примењено на цркви св. Ђорђа предтавља прелаз који ће свој коначни облик добити тек на Студеници.

⁴⁴ Детаљније о овоме види: Ј. Нешковић, Нав. дело, 114-115.

⁴⁵ Током конзерваторских радова 60-их година. XX века извршено је обијање малтера како би се открили евентуални остаци првобитног прозора и добили подаци о начину зидања.

⁴⁶ Током поменутих конзерваторских радова затворен је један прозор, такође на јужном зиду, вероватно отворен 1880. године.

⁴⁷ Ово је приметио још А. Дероко, Нав. дело, 208-9.

⁴⁸ I. Petricoli, Od Donata do Radovana. Pregled umetnosti u Dalmaciji od 9. do 13. stoleća, Split 1990, 35-37.

⁴⁹ А. Дероко, Нав. дело, 209.

⁵⁰ А. Дероко, Нав. дело, 210.

⁵¹ Детаљно истраживање је спровео Завод за заштиту споменика културе СР Црне Горе 1963. год, под руковдством арх. Јована Нешковића. Детаљније о овоме види Ј. Нешковић, Нав. дело, 114-115.

⁵² Приземна зона је пре конзерваторско-рестаураторских радова била прекривена смоластом чађи испод које се ништа није могло видети, види: А. Сковран, Нав. дело, 126.

⁵³ Композиције у куполи идернтификовали су још: В. Петковић, Нав. дело, 112; А. Сковран, Нав. дело, 125-126; а преноси и Б. Шекуларац у оба Нав. дела.

⁵⁴ Распоред јеванђелиста увидели су и раније: В. Петковић, Нав. дело, 112; А. Сковран, Нав. дело, 126; што преноси и Б. Шекуларац у оба Нав. дела.

⁵⁵ Ово прва помиње А. Сковран, Нав. дело, 126; потом и Б. Шекуларац у оба Нав. дела.

⁵⁶ Исто.

⁵⁷Исто.

⁵⁸ Ову сцену је видео В. Петковић, Нав. дело, 112; преносе А. Сковран, Нав. дело, 126, и Б. Шекуларац у оба Нав. дела.

⁵⁹ За ову предстваву Христа А. Сковран, Нав. дело, 128, пише: "На своду олтарског лука је медаљон са ликом Христа", што од речи до речи понавља Б. Шекуларац у оба Нав. дела.

⁶⁰ Ово наводи још В. Петковић, Нав. дело, 112; преносе А. Сковран, Нав. дело, 126; и Б. Шекуларац у оба Нав. дела.

⁶¹ Сцену Христовог Преображења је идентификовао В. Петковић, Нав. дело, 112; преносе А. Сковран, Нав. дело, 126; и Б. Шекуларац у оба Нав. дела.

⁶² наводи и А. Сковран, Нав. дело, 126; преноси Б. Шекуларац у оба Нав. дела.

⁶³ А. Сковран, Нав. дело, 126, идентификује Прекрасног Јосифа и Пророка Авдију, али текст исписан на свитку који држи пророк одговара пророчанству пророка Малахије (Мал. 3:1).

⁶⁴ Ова сцена припада циклусу Страдања Христових, али се у зидном сликарству неретко смешта међу Велике празнике.

⁶⁵ Ове сцене навели су и В. Петковић, Нав. дело, 111; А. Сковран, Нав. дело, 126; што преноси и Б. Шекуларац у оба Нав. дела.

⁶⁶ В. Петковић, Нав. дело, 111, наводи следеће сцене из овог циклуса: Тајна вечера, Издајство Јудино, Христос пред Пилатом, Одрицање Петрово, Кајање Петрово, Распеће; А. Сковран, Нав. дело, 126, понавља ове сцене и додаје Хватање Христа; исто преноси Б. Шекуларац у оба Нав. дела.

⁶⁷ Сачувани су мали парчићи још две сцене овог циклуса, где се виде делови натписа. На источном делу јужног зида, у горњем левом углу <S[VE]TA>GO GEѠRGÍÄ POVESÍWE NA DR<...> и на источној страни северозападног пиластра, у горњем десном углу ...<IZ>LO%ÍWE K[A]MENJ, што би говорило у прилог томе томе да су ту представљене сцене Пробадање копљима и Притискање каменом. В. Петковић, Нав. дело, 111, и А. Сковран, Нав. дело, 126, наводе следеће сцене из циклуса св. Ђорђа: Мучење св. Ђорђа на точку, Св. Ђорђе у тамници, Св. Ђорђе оживе вола Гликеријева и Мучење св. Ђорђа у кречани, што преноси и Б. Шекуларац у оба Нав. дела.