Милица Мршовић Зидно сликарство цркве Светог Ђорђа у Подгорици

Бројне преправке, обнављања и преграђивања цркве сведоче о њеној бурној историји. Ијасент Екар, француски конзул у Скадру, и Иван Јастребов, руски конзул у Скадру, оставили су драгоцене податке о дешавањима из друге половине XIX века. Ијасент Екар, је као савременик, а можда и очевидац, забележио да је стара црква у Подгорици била ван вароши, близу брда Горице, саграђена на рушевинама старе цркве Св. Ђорђа и срушена 25. маја 1855. године од муслимана из Подгорице, подстакнутих проповедима неколико фанатичних улема (вероучитеља), а вођених својим гувернером Али - Спахићем. Када више није остао ни камен на камену од цркве, фанатици су напали на гробове, из њих извукли лешеве, покидали им главе и ставили их на копља.³²

Иван Јастребов је оставио још више података: "У Подгорици црква Св. Ђорђа на 1/4 сахата изван вароши к истоку. Године 1856. православни су израдили допуштење да рашире овај храм, и већ су били отпочели радњу, али Турци исте године, 15. маја, жестоко нападну на раднике, и оштетише не само оно што је било почето, него су и староме храму велику штету учинили и оскрнавили га. Овом приликом бесни Турци хтели су поклати сав православни народ у вароши. Лањске године војска је преокренула ову цркву у сместиште тајина. Све што је тамо било покредено је. У ову цркву долазе становници Подгорице, у којој се рачуна 240 кућа, а 1300 душа. Парохију ове цркве састављају и житељи села: Дајбаба са 22 куће, а 105 душа; Куриоци у коме су 10 кућа, а 45 душа; село Момићи 21 кућа, а 97 душа, и село Крушна главица 5 кућа са 24 душе. Дакле парохију подгоричке цркве састављају 298 домова и 1571 душа."³³

Поред свих невоља црква је тада изгледа ипак обновљена, јер Н. Миљанић каже: "Испод Горице види се црква Св. Ђорђија, за коју се прича да су је градили Немањићи, а приграђивана је и звона на њу стављена 1856. године."³⁴

У овим белешкама се примећује неслагање у години рушења цркве. Како је конзул Екар био у Скадру још од 1853. год³⁵, а Јастребов тек касније, вероватније је да је Екарово тврђење тачније. Пљачкање подгоричке цркве, о коме пише Јастребов, било је 1878. год, чему одговара напомена да је "лањске године" туркса војска поменуту цркву претворила у магацин за тајин, јер је књига конзула Јастребова издата 1879. год, а и зна се да су Подгорица, Жабљак и Спуж уступљени Црној Гори у јануару 1879. год.

Овакво пљачкање манастира и цркава од стране Турака је било уобичајено. Опљачкане књиге, рукописе, богослушбене предмете и друге драгоцености Турци су продавали, а те ствари су радо куповали православни родољуби. Ристо Ј. Драгићевић је истраживао судбину разграбљених драгоцености из цркве Св. Ђорђа и дошао до сазнања да је печат цркве убрзо после поменуте пљачке доспео до Сарајева, вероватно купљен од неког турског војника или официра. Из ризнице српске цркве Св. Архистратига у Сарајеву узео га је "ради проучавања", као и рукописно јевањђеље на пергаменту, руски конзул у Сарајеву Букуњин. Данас се то јеванђеље налази у једној библиотеци у Санкт Петербургу.

Већ 1879. године приступљено је обнови цркве и изградњи звоника, о чему говори запис "Православна општина подгоричка подигну овај звоник свемогућем Богу на славу и светоме великомученику Георгију у знак свога ослобођења 27. јануара 1879. године. Под владом Његовог Височанства Господара ослободиоца књаза Николе 1-ог. У Подгорици 1880. године." Том приликом подигнута је и припрата, иако се у натпису не помиње, а вероватно је и отворен прозор у јужном зиду.

Наредне године црква је добила барокни иконстас који су израдили сликари Ђиновски.³⁶

Године 1931. године на цркви су извршене велике преправке, којима је знатно измењен њен ранији изглед. Порушен је стари звоник, а слепо кубе је замењено високим лажним кубетом. Цела црква је опасана дебелом бетонском оплатом.

Обимним конзерваторско - рестаураторским радовима које је Завод за заштиту споменика културе Републике Црне Горе спроводио средином 7-ме деценије XX века цркви је враћен првобитни облик. Фреске су очишћене и конзервиране 80-их година.

Због своје старине и традиције црква Св. Ђорђа је уживала велики углед, била је поштована и богато даривана, а помагала ју је и Црногорска митрополија. Није познато када је формирана црквена библиотека. У њој се чувају поред црквених и световне књиге из XVIII и XIX века, међу којима су и бројни поклони црногорским владикама, али и неколико књига из XVI века, међу кјима су и поменута два Празнична минеја Божидара Вуковића.³⁷

 

 

 

 

 

 

 

 

АРХИТЕКТУРА ЦРКВЕ СВЕТОГ ЂОРЂА

 

 

На остацима старијих грађевина, на гробљу у подножју брда Горица, подигнута је црква Св. Ђорђа. Није познато тачно време њене градње, јер о томе нису сачувани историјски извори, али се на основу својих архитектонских карактеристика она убрајa у групу прероманичких споменика, односно смешта у период X, XI века. Црква данас не постоји у свом првобитном облику, јер је током своје историје прерпела бројне преправке и доградње. Ипак, остало је довољно података на основу којих је у прошлом веку, током великих конзерваторских радова, цркви у великој мери враћен првобитни изглед.

Црква Св. Ђорђа, димензија оквирно 10m x 5,6m, је једнобродна грађевина са куполом и олтарском апсидом на истоку. Према данашњем стању, брод је помоћу два пиластра и попречног лука³⁸, подељен на два травеја, западни који је надвишен куполом и источни, олтарски травеј, засведен подужним полуобличастим сводом. На њега се надовезује апсида споља и изнутра полукружна, засведена полукалотом. Дуж подужних зидова брода, са унутрашње стране, разапета су по два лука ослоњена на пиластре, а исте висине и распона је и лук уз западни зид.

Слепо кубе надвисује квадратни централни простор западног травеја. Конструисано је на пандантифима и ослања се на четири лука, од којих су три дуж зидова и четврти лук који дели два травеја брода. Кубе је изнутра кружно, док је споља затворено у кубичну масу која је сазидана асиметрично у односу на унутрашњу конструкцију, чиме је споља остварен положај централности, који кубе у унутрашњости нема.³⁹ Покривено је пирамидалним кровом.

У југозападном углу наоса налази се један простор - ниша, врло малих димензија (0,67m x 1,34m, висина 2,00m). Њен улаз је декоративно решен класичним каменим фрагментима донетим из Доклеје. Није сигурно која је њена функција била у прошлости, А. Дероку делује као место за гробницу⁴⁰, а арх. Ј. Нешковић додаје и могућност крстионице⁴¹. Данас служи као остава.

Црква је зидана крупним тесаним каменом, једино је западни део, због касније преградње изведен скрпљено "Рабиц" конструкцијом.⁴² Коришћено је и доста античког материјала, вероватно доношеног са Доклеје, инкорпорираног у зидове. Фасаде су биле омалтерисане и равне, једино је квадерасти тамбур куполе украшен слепим нишама. Данас постоје три нише у јужној фасади и две у северној фасади тамбура. Спољни зидови цркве су 1931. године, вероватно у циљу појачања зидова, обложени бетоном веће дебљине (на апсиди 15 cm, на јужном зиду 22 cm, а на северном чак 30 cm).

Првобитни кровни покривач није сачуван, а данас је црква покривена шкриљастим плочама. Кровна конструкција је изведена у два нивоа, кровом централног дела на већој и кровом источног травеја на мањој висини, што одражава унутрашњу поделу простора. Специфичан је начин на који се кубе цркве Св. Ђорђа односи према крововима, јер кубе не извире из средине крова, већ су северна и јужна фасада издигнуте и покривене једносливним кровићима косо у поље.⁴³ Такво решење могло би бити првобитно, јер је постојало и пре преправке из 1931. године.⁴⁴

Број и распоред прозора у цркви се мењао током времена. Првобитни облик прозора на апсиди није сачуван и вероватно је био ужи од данашњег.⁴⁵ Прозори на јужном зиду, који су били затворени пре осликавања цркве 70-их година XVI века, поново су пробијени током рестаурације 60-их година XX века. Један прозор је постављен високо у поткуполном делу, док други, ниже позициониран, бочно осветљава олтарски простор. Ови прозори су облика квадера, потпуно једноставно решени.⁴⁶

Из приложеног описа се види да црква Св. Ђорђа има многе заједничке карактеристике са црквицама далматинског приморја тога времена.⁴⁷ То су већином једнобродне, једноставне црквице, са зидовима који су или нерашчлањени, или, као што је случај са црквом у некадашњој Рибници, изутра, уз подужне зидове, рашчлањени добоким прислоњеним луцима који почивају на пиластрима, ради смањивања распона свода који може бити полуобличаст или крстаст. Брод је подељен најчешће на три травеја помоћу пиластера и из њих израслих ојачавајућих лукова. На брод се наставља апсида, полукружног или четвртастог облика, споља или изнутра. Фасаде су неретко рашчлањене лезенама које су повезане луковима. Цркве које су подизане са већим уметничким тежњама, најчешће оне са три травеја, добијале су куполу, која би заузела централни положај. Те куполе су конструисане на тромпама или пандантифима, слепе, изнута кружне а споља квадерасте и имају четворосливне кровове. Зидови могу бити рашчлањени лезенама које су спојене луковима.

Врло блиска цркви Св. Ђорђа је црква Св. Петра у Прику код Омиша.⁴⁸ А. Дероко их је први упоредио. "Обе су грађевине са куполом изнад средњега од три травеја. Код обеју су куполе слепе тј. без тамбура са прозорима, већ са калотом директно на пандантифима. Разлика је у томе што су остали травеји у Омишу засведени крастастим, док је то у Подгорици учињено полуобличастим сводовима."⁴⁹

Како је за грађевине овог типа уобичајено да имају три травеја, такво стање је претпоставио А. Дероко и дао реконструкцију првобитног изгледа цркве.⁵⁰ Уз цркву је 1880. године дозидана припрата, с тога постоји могућност да је том приликом трећи, западни травеј порушен. Истраживања која су вршена нису дала коначни одговор али су открила податке који иду у прилог томе да трећи травеј није ни постојао.⁵¹

Археолошким откопавањима откривени су остаци старијих грађевина. У источном делу, ти стари зидови су коришћени као темељни зидови апсиде. Они се даље пружају ка северу и југу, као и према унутрашњости цркве. Приликом сондажних испитивања пронађени су и бројни гробови, који су млађи од времена у коме је црква подигнута.

До данашњих дана црква је више пута мењала свој укупни изглед. Године 1880. са западне стране јој је дозидана гломазна правоугаона припрата са звоником на преслицу. Пре него што је она саграђена црква је имала звоник у облику квадерастог кубета, отворен са четири стране, сасвим над западним зидом, уз кубе. Овај звоник и кубе су порушени 1931. год. када је извршена једна од већих преправки, на место којих је подигнута висока, лажна, декоративна купола, чиме је нарушена стилска складност грађевине и у многоме промењен изглед цркве. Још један звоник, новијег датума, подигнут је северно од улаза у храм.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОПИС И РАСПОРЕД ФРЕСАКА

 

 

Двадесетак година након обнове Пећке патријаршије, у Подгорицу су дошли сликари који су фрескама прекрили све унутрашње зидове цркве Св. Ђорђа. Од тада изведених слика многе нису сачуване да данас. Велика је штета што је некада очишћен и конзервиран живопис почео убрзано да нестаје током последње декаде, услед пропадања кровног покривача, нарочито у олтарском делу. Ипак, слике које и данас стоје на зидовима цркве су довољне да се основу њих стекне представа о ансамблу који су сликари насликали.

Упадљива и оштра хоризонтална граница дели горњи појас у коме је солидно сачуван живопис, од доњег у коме неколико фрагмената извирује из заштитног малтера, попут острва из мора.⁵² У наосу фреске су опстале у куполи, прислоњеним подужним луцима, и у три горње зоне зидова и пиластера, док на западном зиду није ниште сачувано. У олтару живопис који краси калоту апсиде је у процесу ишчезавања услед влаге, док су свод, бочни зидови и нише у релативно добром стању, изузев узаног вертикалног дела уз олтарску преграду, који уопште није сачуван. Укупна површина живописа је 90m².

Сликани програм је на малим зидним површинама цркве у Подгорици распоређен према уобичајеном, још у византијском сликарству заснованом моделу. У уједначеном ритму хоризонталних појасева дуж свих зидова и пиластера нижу се сцене, међусобно јасно одвојене бордурама.

У куполи, фреске су добро сачуване, уз недостатак бојеног слоја на неколико места. У калоти је приказано попрсје Христа Пантократора уоквирено траком у којој је исписан текст из V књиге Мојсијеве (Поновљени закони), глава 32, ст. 39 и 40. На прелазу из калоте у тамбур куполе смештена је Небеска литургија. Програм куполе се завршава на уобичајен начин, појасем стојећих фигура старозаватних пророка. Пошто тамбур не садржи прозоре, било је довољно простора да буде приказано шеснаест пророка.⁵³

Купола почива на пандантифима на којима су приказани јеванђелисти, у југоисточном Јован, у југозападном Матеј, у северозападном Марко и у североисточном Лука.⁵⁴ Између њих су два Христова нерукотворена лика, св. Убрус на источној и св. Керамида на западној страни, док су на јужној и западној страни представљени симболи јеванђелиста.⁵⁵

У олтару, у конхи апсиде насликана је Богородица са Христом на престолу, окружена са два арханђела.⁵⁶ Испод су две паралене зоне у којима су Причешће апостола и Литургијска служба архијереја⁵⁷, које су због прозора и горњег места подељене на два дела. На тријумфалном луку изнад апсиде смештен је Силазак св. Духа на апостоле. У крајњем западном делу северног зида апсиде, уз Причешће апостола, насликан је Симеон столпник.

На своду олатара је Вазнесење Христово⁵⁸, смештено у источни део, распоређено тако да је Христос који седи на дуги, окружен анђелима, представљен у темену свода, а остали актери северно и јужно од њега, у коренима свода. Даље у темену свода, крећући се према западу, у оси са Христом, прво је приказан св. Дух у виду голуба у ромбоидној мандорли, а затим на крајњем западном делу св. Отац (Христос Старац Данима) у великој ромбоидној мандорли коју носе херувими⁵⁹. У коренима западног дела свода смештене су две сцене из циклуса Великих празника, Улазак Христов у Јерусалим са северне и Васкрсење Лазарево са јужне стране.⁶⁰

Испод свода, у највишој зони бочних зидова олтара смештене су две сцене из истог циклуса. У западном делу јужног зида је Рођење Христово, а наспрам њега, на северном зиду је Преображење Христово.⁶¹ У истој зони, уз апсиду, у простору изнад бочних олтарских простора, смештена су попорсја светитеља из редова мученика у медаљонима. На јужном зиду су четири медаљона, распоређена у две хоризонталне зоне, три у вишој, а један у нижој зони, постављен у мали троугласти простор западно од лучног завршетка отвора нише. Tу су ликови св. Виктора, св. Мине, св. Викентија и св. Маманта. На северном зиду медаљони су распоређени на исти начин, с тим што је ту било простора да се дода и пети медаљон, источно од лучног завршетка нише. У западној половини се читају имена св. Мардарија, св. Евгенија, св. Ореста и св. Авксентија, четворице од петорице петозарних мученика.