Милица Мршовић Зидно сликарство цркве Светог Ђорђа у Подгорици

Милица Мршовић  Зидно сликарство цркве Светог Ђорђа у Подгорици

ИЗУЧАВАЊЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ ЂОРЂА

 

 

Црква Св. Ђорђа у Подгорици упркос својој дугој и бурној историји и значају који има као најстарији православни храм у престоници Црне Горе нема адекватне и довољне писане историјске изворе. Време настанка грађевине се не може прецизно временски одредити и смешта се у период од IX до XI века, а најстарији сачувани помени овога храма су из XVIII века, у записима на поклоњеним књигама.

У посредној вези са црквом су два печата, чија се веродостојност доводи у питање. Отисак првог печата се налази на једном документу од 10. маја 1830. године, округао је, пречника 39 mm и садржи текст: +СИ ПЕЧАТ ХРАМЪ. СТАГО, ГОРГИЕ. ВЕМ. ВА. ПОДГОРИЦИ; у унутрашњем кругу пречника 25 mm је допојасни лик св. Ђорђа. Ристо Драгићевић оспорава веродостојност и документа и печата.¹

Опис другог печата даје Филип Радичевић на основу писма које је 1889. године добио од једног Србина из Сарајева, и које садржи отисак печата. У њему је исписан текст: СIE ПЕЧАТЪ ПОДГОРИЧКИ ХРАМА СВ. В.ЛК.А. ГЕОРГIА 1408. ЛЕТО IC. ХС (у преводу: ово је печат подгоричког храма светог великомученика Ђорђа 1408. Исуса Христа). Печат је округао, пречника 45 mm. У средини је представљен св. Ђорђе на коњу како дугим копљем пробада велику аждају. У близини је град изнад кога се назиру кубета православног храма. Поред аждаје је принцеза, а изнад главе св. Ђорђа су густи облаци у којима се се види Исус Христос. На жалост, не постоје материјални докази за ово.²

Из XIX века је сачувано више података који расветљавају историју цркве у новом веку. За то посебну заслугу имају француски и руски конзули у Скадру, Ијасент Екар³ и Иван Јастребов⁴, јер су оставили значајне податке о обнови и рушењу цркве 1855. године. Иако су Турци храму нанели велику штету, већ 1856. године он је дограђен и стављена су звона, бележи Н. Миљанић.⁵ Аутор пише и o томе како су грађани Подгорице узимали камење са околних цркава и уграђивали га у своје куће.

Цркву Св. Ђорђа помиње и чувени руски научник и публицист Павле А. Ровински (1831–1916), наводећи да се у њеној близини, на сред старог гробља, налазе трагови друге цркве.⁶

Стари Подгоричанин, Нешо К. Станић, 1912. године детаљно описује страдање цркве у шестој деценији XIX века и пратеће догађаје, када је вероватно поменути печат однешен у Сарајево.⁷

Црква Св. Ђорђа се помиње и у енциклопедијама у оквиру одредница о Подгорици (Титограду). Станоје Станојевић у "Народној енциклопедији српско ‒ хрватско ‒ словеначкој" наводи да се за стару подгоричку цркву под Горицом, коју су Турци били срушили, па је доцније обновили, прича да датира из времена Немањића.⁸

У првој половини XX века јављају се први озбиљни истраживачи старина који су заинтересовани за најстарију цркву у Подгорици. Они, сходно својим хтењима и могућностима, дају одговоре на најосновнија питања историје, архитектуре и сликарства цркве.

Габриел Мије укратко разматра архитектуру цркве у своје две књиге.⁹ Поред описа грађевине даје и анализу, не баш исправну с данашње тачке гледишта, поредећи је са црквом Св. Ђорђа код Берана и каснијим споменицима рашког градитељства.

Први стручни текст о цркви Св. Ђорђа, с аспекта историје уметности, написао је Александар Дероко 1932. године. У овом кратком али изузетно важном критичком приказу архитектуре споменика, аутор даје низ битних података о изгледу, стању и извршеним преправкама на цркви, врши прецизну стилску анализу, прилаже цртеж са претпоставком њеног првобитног изгледа, као и фотографије пре и после преправке из 1931. године. Истиче њену сличност са средњoвековним католичким црквицама из далматинског приморја, посебно са црквом Св. Петра у Прику код Омиша, али и посебност у начину образовања кубета. На основу структуре зида Дероко закључује да је западни део президан, те да је вероватно некада постојао нормалан западни травеј. За мали удубљени простор у југозападном делу храма, озидан каменим фрагментима пренетим из Доклеје, каже да изгледа као место за гробницу. Овај рад представља камен темељац за сва каснија изучавања споменика.¹⁰

У "Прегледу црквених споменика кроз повесницу српског народа" Владимир Петковић даје податке о цркви у Подгорици у најосновнијим цртама. Сажетом опису архитектуре претходи набрајање свих сачуваних сцена живописа и њихов распоред. Петковић каже да црква оставља утисак да је врло стара, а да је живопис из XVI-XVII века.¹¹

Резултати истраживања која су спроведена на цркви 1963. године, ради рестаурације њеног првобитног изгледа, саопштени су у два текста посвећена цркви Св. Ђорђа, која дају прецизне податке о затеченом стању. Текст архитекте Јована Нешковића делом реконструише историју архитектуре цркве, даје одговор на питање о постојању западног травеја, износи резултате сондажних истраживања и археолошких откопавања уз репродукција пропратних фотографија, и даје предлог рестаурације, уз претходно разматрање проблема исте.¹² И поред бројних индиција које говоре да западни травеј није постао, архитекта не искључује могућност његовог постојања. Приликом сондажних истраживања нису нађени темељи западног травеја, мада није невероватно да су уништени укопавањем. Асиметрична позиција кубета и дебљина поткуполних лукова указују, такође, да западни травеј није постојао. Међутим, за доношење дефинитивног закључка од највећег значаја би било испитивање самог западног зида цркве, које до данас није учињено због дебеле бетонске оплате. Из истих разлога није могуће утврдити ни облик крова западног дела цркве. У току истраживања утврђени су материјални остаци првобитног кубета, као и првобитни облик прозора који није сачуван.¹³

Аника Сковран је истраживајући живопис цркве, након конзервације и чишћења, описала све видљиве сцене, ишчитала натписе, извршила стилску анализу и као резултат донела закључке о времену настанка сачуваних фресака и мајсторима који су га извели.¹⁴ За проучавање сликарства њен рад је од непроцењивог значаја. Научница је описала фреске у куполи, пандантифима и простору између њих, добро сачуване, где је програм уобичајен. На сводовима и зидовима црквице, смештено је неколико појединачних фигура и сцена из циклуса Великих празника, Страдања Христовог и живота св. Ђорђа, патрона цркве. Међу неочишћеним фрескама у олтарском простору идентификовала је најкрупније, смештене у апсиди. Техника којом су изведене фреске оцењује као солидну, а програм уе, по њеним мишљењу, добро прилагођен малом простору. На основу веома изразитих одлика фресака цркве Св. Ђорђа и њихове блискости и стилске подударности са једном одређеном групом споменика, ауторка их датује у седамдесете године XVI века.

Енциклопедија ликовних умјетности из 1966. године даје највише података о првобитној архитектури цркве и каснијим доградњама. За живопис стоји само то да је очуван у горњим зонама и да датира из XVI-XVII века.¹⁵

У Историји Црне Горе наведено је да се у Подгорици, на гробљу, налази црква са краја XI или можда са почетка XII века посвећена св. Ђорђу, која је доживела толике преправке да се опажају само неки елементи прероманских грађевина.¹⁶

Ни Олга Зиројевић, пишући о црквама и манастирима на подручју пећке патријаршије, не доноси битне податке о цркви, већ само резимира оно што је тридесетак година раније изнео С. Петковић.¹⁷

Божидар Шекуларац 1985. године објављује књижицу под називом "Свети Ђорђе испод Горице, Титоград".¹⁸ Монографског карактера, књига сумира постојеће податке о историји, архитектури, сликарству, делима примењене уметности и књигама и рукописима који се чувају у црквеној библиотеци. У првом делу текста се преплићу историја и архитектура цркве, где се ослања на ставове А. Дерока и Ј. Нешковића, прикључујући им битне историјске податке. Пишући о сликарству понавља у основним цртама белешке А. Сковран. Највећи допринос даје пописом књига које су садржане у црквеној библиотеци и приказом две највредније (Празнични минеји Божидара Вуковића). Ново издање текста, освежено и проширено значајним историографским подацима, аутор објављује 2000. године, поводом сто двадесет година од ослобођења Подгорице.¹⁹ Ово дело представља најсвеобухватнији рад посвећен цркви Св. Ђорђа у Подгорици.

У књизи "Српска уметност у средњем веку", у поглављу Почеци уметности код Срба, В. Ј. Ђурић и Г. Бабић - Ђорђевић сврставају цркву Св. Ђорђа у старој Подгорици у најизразитије и најлепше међу великом скупином једнобродих цркава и храмова подигнутих у јадранском приморју, од реке Бојане на истоку до реке Цетине на западу.²⁰

У опширном прегледу Ч. Марковића и Р. Вујичића, међу бројним значајним споменицима културе Црне Горе, незаобилазно се нашла црква Св. Ђорђа, приказана у једном општем научно-популарном виду.²¹

За један део сликарства цркве Св. Ђорђа изузетно је важан текст Бојана Поповића о циклусу св. Ђорђа на подручју Пећке патријаршије.²² Аутор наводи да је сачувано дванаест циклуса из периода између 1557. и 1690. године. За сваки од њих даје попис сцена и опис најинтересантнијих међу њима, уз освртање на изворе. У уводу прегледно излаже текстове посвећене св. Ђорђу, а у закључку даје оцену и главну карактеристику сваког од истраживаних циклуса. У делу посвећеном циклусу у цркви Св. Ђорђа у Подгорици први пут се, у литератури, наводе све сцене, ишчитавају њихови натписи и даје опис.

О храму Св. Георгија (Ђорђа) на гробљу у подножју брда Горица, његовој историји, каснијим реконструкцијама и доградњи говори у књизи "Културна баштина Црне Горе" и С. Петковић. У овом делу аутор наводи да су фреске, које су сачуване у цркви, насликане у другој половини XVI века. Због малих површина унутрашњих зидова и веома обимног иконографског програма, живописане фигуре светитеља су високе тек око пола метра, а иконогафске сцене и композиције уситњене. Запажа да су живописци несигурни у распоређивању иконографског програма и да у сцене уносе неке чудне појединости.²³

Архитектуру цркве, као једне од најзначајнијих спомненика прероманичког градитељства у Црној Гори, анализира Рајко Вујичић у "Средњовековековној архитектури и сликарству Црне Горе", сумирајући сва дотадашња знања из историје и историје уметности.²⁴

Живописом цркве се баве аутори Здравко Гаговић и Добрила Влаховић у попису стања зидног сликарства у Црној Гори.²⁵ У попису објеката у општини Подгорица црква Св. Ђорђа се налази на првом месту, као споменик друге категорије, датован у период између XI и XIV века. За фреско декорацију насталу 70-их година XVI века аутори наводе да је примитивних сликарских карактеристика, невешто грубог цртежа, дело истих сликара који су осликали Брезовицу, Никољац и један део Мораче. Конзервација је извршена 80-их година прошлог века, али је живопис, чија је укупна површина 90m², и даље у релативно лошем стању.

Тек у другој пловини XX века барем делимично је расветљена дуга и далека историја цркве, разјашњен њен првобитни изглед и његово мењање условљено бројним преправкама током "турског" времена, а живопис проучен и стилски и временски позициониран.

Анализа постојеће литературе о цркви Св. Ђорђа показује да, са аспекта историје и историје уметности, проучавање овог важног културно - историјског споменика није закључено и слика о њему није заокружена.

Коришћењем до сада постигнутих резултата истраживања и научне обраде, применом уобичајених метода компарације и на основу детаљних теренских испитивања, могуће је створити јасну и комплетнију слику о фреско сликарству цркве Св. Ђорђа.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 ИСТОРИЈА ЦРКВЕ СВЕТОГ ЂОРЂА

 

 

Тешко је писати о историји цркве о којој нису сачувани довољни историјски извори, а и ови постојећи не доносе бог зна какве информације, поготову о њеној најдаљој прошлости која је прилично тајанствена. Скромни писани подаци тек делом приближавају деветнаестовековни живот цркве.

Црква Св. Ђорђа се налази на гробљу у подножју брда Горица у Подгорици, некадашњој Рибници, у близини античке Доклеје. Као што је већ поменуто, за сада није могуће утврдити прецизно када је црква настала. Одлике њене архитектуре је смештају у групу споменика предроманичког периода X-XI века, односно у време успона дукљанске државе. Црква Св. Ђорђа није прва грађевина подигнута на овом месту, јер су испод ње, приликом археолошких истраживања, откривени остаци старијих грађевина и гробови.

Да је црква постојала у првој половини XII векa условно може да потврди предање према коме је велики жупан Стефан Немања, рођен у Рибници, први пут крштен, по католичком обреду, највероватније у цркви Св. Ђорђа, у време када су му родитељи привремено живели у Приморју.²⁶ Међутим, ово је само једно од четири различита предања која говоре о томе где је рођен и крштен Стефан Немања.²⁷ Друго, крштење - православно, примио је у цркви Св. Петра код Раса, након што је његов отац постао велики жупан.

Црква у Рибници је припадала католичком свештенству све док Стефан Немања није Дукљу (Зету) припојио Рашкој, а његов син Сава, први српски архиепископ, основао зетску православну епископију.²⁸

Патрон цркве, св. Ђорђе био је веома поштован у Зети. Стефан Немања је, према Доментијану, био под заштитом овог светитеља. Свештеници и монаси су по народу ширили вест да је Немању из заточеништва код браће ослободио св. Ђорђе, потом су, уочи одлучне битке са браћом, целе ноћи у цркви Св. Ђорђа у Звечану чинили молепствије за Немању победу. Немања је битку добио, а у народу се ширила вест да је св. Ђорђе био на његовој страни. Касније је Немања близу Раса, своје престонице, подигао манастир посвећен управо овом свецу.²⁹ Божидар Шекуларац се с правом пита није ли он култ св. Ђорђа понео са собом још из детињства, из Дукље.³⁰

У XVI веку, црква је оживела. Њена унутрашњост је осликана, пре чега су извршене преправке прозора. Из тог периода је сачувано и неколико књига, међу којима су највреднија два Празнична минеја Божидара Вуковића.³¹